ljudi
klik
misliš da je važna pozadina, boja i tip slova? ako ti reči ne seku prostor i vreme, ništa ne pomaže. danas je sve lažno. dobro našminkana kurva. bljesak u noći. sa bilborda u podsvest. seti se mirisa kiše, slika iz detinjstva, dok još nisi bio iskvaren. šta li se desilo sa tim malim čovekom? je li postao veliki? isprogramirani dani teku, a ti ne bi da razmišljaš o tome. uredno odlažeš pitanja. ali doći će i taj dan. i veruj mi, kada se pogledaš u oči, neće ti se svideti to što budeš video.
bum
gledao je u noć. ali nije bilo mnogo toga da se vidi. misli su se komešale. grupisale, raspadale, dolazile u jatima i nestajale. pesnica što drži njegovo srce je bila stalna. imao je osećaj da se suza stvara u ćošku njegovog oka. ne, to ne može biti. on ne plače. za svaki slučaj je obrisao oko. nije se mogao uhvatiti za neku misao, uvek je ga je prekidala rečenica. zvoneći u nedogled unutar njega. "treba da napravimo pauzu." dalje nije čuo. pre toga se ne seća. dovoljno je što zna šta znači. telefon je uporno zvonio. napolju ga čekaju. svet, nekako, nije stao. udahnuo je, umio se, gledao neko vreme lik u ogledalu. kasnije je sedeo sa društvom do kasno u noć. čak se i nasmejao par puta. a onda je sve puklo.
